Božja poniznost je tako divna

I
Bog se ponizio do te mere
da Svoje delo obavlja
u ovim prljavim i iskvarenim ljudima
i usavršava ovu grupu ljudi,
usavršava ovu grupu ljudi.
Bog se nije samo ovaplotio
da bi živeo i jeo među ljudima,
da bi čuvao ljude kao pastir,
i da bi ih opskrbio onim što im je potrebno.
Još je važnije da On sprovodi
Svoje moćno delo spasenja i osvajanja
na ovim nepodnošljivo iskvarenim ljudima.
Došao je u srce velike crvene aždaje
da spasi ove najiskvarenije ljude,
kako bi svi ljudi mogli da se promene i obnove.
II
Neizmerna patnja koju Bog trpi
nije samo patnja koju ovaploćeni Bog podnosi,
već je iznad svega to što
Božji Duh trpi krajnje poniženje –
On se toliko ponižava i krije
da postaje obična osoba.
Bog se ovaplotio i uzeo telesno obličje
da bi ljudi videli da On ima
život normalne ljudskosti
i potrebe normalne ljudskosti.
To je dovoljno da se dokaže
da se Bog u velikoj meri ponizio.
III
Duh Božji se ostvaruje u telu.
Njegov Duh je tako vrhovni i tako velik,
a ipak uzima oblik običnog čoveka,
beznačajnog čoveka,
da bi obavio delo Svog Duha.
U smislu kova, uvida, razuma,
i ljudskosti i života svakog od vas,
vi ste zaista nedostojni da prihvatite
Božje delo ove vrste
i zaista ste nedostojni toga
da Bog podnosi takvu patnju zbog vas, zbog vas.
Bog je tako uzvišen. On je toliko iznad svega,
ljudi toliko bedni,
a On ipak radi na njima, a On ipak radi na njima.
Ne samo da se On ovaplotio da bi opskrbio ljude,
da bi im se obraćao,
već On i živi zajedno sa njima.
Bog je tako ponizan, tako divan.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”